Video nadzor

Nadzorni sistemi se koriste za neprekidno posmatranje nekog štićenog prostora ili perimetra objekta od značaja. Sačinjeni su najčešće od digitalnog video rekordera, skraćeno DVR u koji se instalira medijski uređaj (Kompjuterski hard disk) na čijem medijumu se skladišti snimljeni materijal. Od kapaciteta hard diska, zavisi njegov period snimanja ali ne samo od kapaciteta već i od režima (24h ili motion detect) i kvaliteta snimka, što se podešava na samom DVR-u.
Zatim od kamera koje se instaliraju na kamerna mesta u skladu sa predhodno odabranim pozicijama i napajanjem za odabranu kameru koje služi da je napoji, najčešće strujom iz gradske mreže ne tako retko preko nekog UPS-a koji je uređaj za snadbevanje električnom energijom po prestanku rada gradske mreže i njegova autonomija zavisi upravo od akomulatora unutar njegovog sistema.
Što se tiče kamera, prva podela je na unutrašnje i spoljašnje. To znači da su one za spoljašnju montažu vodootporne za razliku od ovih za unutrašnju, mada nije jedini uslov.
Dalje, dele se po obliku kućišta na Dome, Bulet, Box, Speed Dome…
Po nameni, dele se na CCTV, Termovizijske, sa opremom za noćne uslove (IC diode), sa dodatnim optičkim uređajima koji mogu biti fiksni ili vari fokalni sa raznim drugim dodacima, filterima slike itd.
Zatim se dele na kamere koje spadaju u grupu analognih, poludigitalnih i digitalnih kamera.
Analogne kamere su odavno u fazi prolaza i vrlo brzo će preći u prošlost kao i predhodne crno-bele koje su zamenile kamere u boji. Karakteriše ih loša oštrina slike, nerealne boje i razmera dobijena iz vidnog područja optičkog uređaja.
Prenos podataka od kamernog mesta do centralizovanog mesta na kome se nalazi DVR vrši se kroz koaksialni kabl.
Poludigitalne kamere počinju erom poboljšanja kvaliteta slike. Tako je moguće na postojeću analognu infrastrukturu, ugraditi poludigitalnu (Megapikselnu) kameru. Slika dobijena sa ovakve kamere je nekoliko desetina puta bolja, lepša odnosno kvalitetnija u odnosu na stare analogne kamere koje su se deklarisale u broju TV linija na ekranu. Uslov je da megapikselna kamera mora imati odgovarajući dekoder i u zavisnosti od broja mega-piksela, njenog sistema dekodiranja i kompresije, sistem sadrži DVR novije generacije koji podržava određenu grupu kamera. Takvi uređaji se zovu tribrid, pentabrid, X-viarovi… Često su namenjeni za nekolike ili sve grupe kamera koje su do tada poznate tržištu. Njihov odabir može zahtevati i određeni broj audio ulaza ako je to potreba nadzornog sistema jer često zvuk mnogo bolje upotpunjuje sliku. Postoje i one kamere koje u sebi imaju integrisan mikrofon, pa i oni snimači koji dekodiraju audio i video signal koji prolazi kroz samo jedan koaksialni kabl i to mora da piše u opisu snimača da podržava audio kroz koax. Megapikselne kamere počinju kvalitetom od 1Mpa pa do nekoliko desetina mega piksela. Srazmerno tome, raste cena kamere. Optimalno trenutno rešenje je sistem od 5Mpa.
Na kraju, treba pomenuti digitalne IP kamere, koje potpuno poseduju softwarski program unutar čipa. Njihov kvalitet je do sada najbolji. Mogu se povezati direktno sa snimačima koji nose skraćenu oznaku NVR, odnosno Network Video Recorder. Takvi sistemi se mogu implementirati u kompjuterske mrežne infrastrukture raznih firmi i objekata koji su povezani čak na udaljenim lokacijama putem optičkih transportera.
Postoje pokretne i nepokretne kamere. One fiksne, imaju fiksnu optiku. 3,7” je optika oko 70 stepeni a, 2,9” optika pokriva vidni ugao od oko 90 stepeni. Logično, što je broj inča veći, ugao je manji pa se u specifikaciji kamere može videti i proračunati ugao vidljivosti. Varifokalni objektivi se mogu štelovati ručno, jednokratno ili putem specijalnih uređaja Pan Tiltova sa tastaturom i džojstikom. Speed dome kamere su poluloptastog izgleda i obično se nalaze na mestima odakle mogu kontrolisati više pravaca. Postoji opciono isprogramirana putanja od par stotina pozicija i raznih uglova koja se može zadati kameri ili njeno ručno kontrolisanje i usmeravanje u željenom pravcu, željenom uglu ali sa iste pozicije. Ovakve kamere nemaju mrtvi ugao. Okrenuti se mogu 360 stepeni u krug i 180 stepeni po vertikali. Cena im nije mala.
Postoje i specijalne termovizijske kamere koje se koriste za razna postrojenja, fabrike, proizvodne pogone i objekte visokog bezbednosnog rizika.
Neko optimalno rešenje trenutno na tržištu za komercijalne potrebe je poludigitalni, megapikselni sistem, sačinjen od broja kamera čiji kvalitet ne prelazi 5Mpa i na osnovu broja kamernih mesta dodaje se XVR koji se deli na broj kanala: 4CH, 8CH, 16CH, 32CH.
Svaki uređaj za snimanje ima integrisan web server koji omogućava prenos slike na udaljene lokacije putem interneta u bilo koju tačku sveta.
Rezime:
Pored uređaja za snimanje, DVR-a, XVR-a, kamera na kamernim mestima koje mogu biti raznih modela u zavisnosti od na primer primene kućišta za zidni (Bulet) ili plafonsku (Dome) montažu, potrebno je predvideti kabl za transport slike i napajanja struje po metru dužnom od svakog kamernog mesta do centralizovanog mesta gde se nalazi DVR, zatim BNC/Krimp i DC konektre, napajanje za kamere proračunato u zavisnosti od broja kamera oko 1A po kamernom mestu, kompjuterski hard disk kapaciteta optimalno 2TB (Tera bajta) koji je trenutno najbolji sklad cene i kapaciteta. Tu su još kanalne kutije za polaganje kabla, grkljan (bužir) creva, sitan instalacioni materijal (Izolir trake, plastične obujmice i patrone, tiplovi i zavrtnji…).
Na kraju instalacija sistema iznosi 20-40 Evra za DVR lokaciju i programiranje i 20 Evra po kamernom mestu.
Sve je ovo potrebno znati i još mnogo toga da bi se formirao sistem kojim ćemo štititi bezbednost objekta. Preporučuje se da se sistem projektuje posle odrađene bezbednosne analize i procene rizika, primenom odgovarajuće opreme po preporuci stručnog lica (Konsultant za bezbednost).
Oprema koja se preporučuje je: Samsung, Dahua, Hik Vision, TVT.